"Pokušavao sam da smislim neki način,da pustim da moje lice postane tvoje.
Mogu li da ti na uvo šapnem san,koji sam sanjao?Ti si jedini kome ću ovo reći.Naginješ glavu
smejući se,kao da kažeš:"poznat mi je taj trik,koji izvodiš,ali neka,samo nastavi."Ja sam sličica koju,zlatnim
koncem prišivaš na tapiseriju,majušna šara,zabavni dodatak.Ali sve,na čemu ti radiš,je čudesno!
I ja sam parčence lepote".Rumi
Oblačast dan sa slapovima nebeskih suza,koje nikako ne mogu postati radosnice.
Izgledom dalje razdaljine izmedju dva kopna.Jedno izdignuto više ,i samim tim snažnije.
To je veoma dobro.Jer sa njega može da se dobaci spasonosno uže na sve strane a i gore i dole.
A pri tom,može biti od različitog materijala.Veoma važno.
Jer čak i ono sačinjeno od bodljikave žice,koje ostavlja crvene tragove,u datom trenutku je spas nad bezdanom.
Tako ona razmišlja pred naletima kiše,izmedju dva naleta..Izmedju sebe i sebe i sebe u sebi..
A mislila je da će noć biti drugačija.Zato što je priželjkivala ili obrnuto..Treba da je radostan dan,bez obzira na vreme..Pomisli na ono željeno što je očekivala da vidi..To su:
Organe,ulični raritet i radost za mnoge.U ovakvom danu,posebno!
Kao vremeplov na samo neobične i lepe trenutke,nekih prošlih dana.
Ovako zamalo da i stranice ostanu prazne zbog tog sivila,koje je utihnulo one radosti..
Možda je to i zbog sanjanja,onog stvarnog..Jer takvo sanjanje zaustavlja one druge snove..
I onda još ..ona druga saznanja..koja nemaju veze sa
istim razumevanjem onog što se i ne vidi isto...
I nije to zbog toga što treba drugačije..
I treba..I odavno je..I nije smelo da se dozvoli..ni onako ni ovako ni bilo kako..u njenoj nepotpunosti..za pticu je to hromi lepet..
Znala je to njeno nepodnošljivo stanje i taj kontrolisani prostor..i ti sve neki stari a novi putevi saznanja...
Eksperimenti...Retorte..Hemijske reakcije..
I nepažnjom..bummmm...i ode sve ..ode sve..ne zna, da li do onog što piše preokrete,ili do onog kockara..ili...ili je sve to jedno isto..i samo produbljuje neslogu uma i srca..
Ponovo su joj izmešane boje na paleti,i nikako ne razume da li je od tih današnjih kišnih kapi to platno na kome je sada pomešano u svemu..i bojom i mirisom,i slovima koja izlaze iz mastila i mastila koje joj ulazi u oči..
I meša se sve nekako neobično sa onim što je utisnuto u njoj i po tom platnu..Platno se smanjuje..Ono u njoj ne...
Moguće od nekad prejake toplote,na kojoj suši te ,u padu kristalne kapi,a kada počnu da se razlivaju,sve su tako ih sada vidi..sve su u nekim bojama ,koja nije ni izrazito tamno plava...više je gavranolika
Kako se zova ta boja saznanja?
Setila se!Lepše raspoložena postaće sa perom ptice..
Vreme je za muziku koraka koji se očekuju.Ona je naučila u tišini.
Vreme za nove nade,i nove pokrete...Stvarnost na onom kopnu,snovi na njenom..
Ogrnuta neprekidnim podsećanjem,na utisnuti sjaj,od žara..vreme za isijavanje obasjanog...ka drugom kopnu,srcem!
"Ima reči koje su kao krtice: slepe i žilave. One riju duboko."Borislav Pekić
Razmišlja,zašto joj u ovom trenutku Pekić pade na pamet.
" Sve su komunikacije među ljudima isključene. Živimo u svemiru koji je modelovan kao saće. Svako je konfiniran u svojoj voštanoj ćeliji, neseljenoj avetima vlastite imaginacije, koje zovemo svetom.
U tom aspektu, čak su i pavijani na višem stupnju međusobnog razumevanja. Blagodareći pipkanju i njuškanju, pretpostavljam. Pavijani su prozreli ništavnost jezika pre nego što su do njega i dospeli. Pisci, na žalost, ne mogu da se njuškaju sa čitaocima da bi bili shvaćeni. Slikarima je lakše. Oni se ničem određenom ne obraćaju. Tu je slučaj uvek moguć. Uvek je moguće da dve osobe vide nešto na isti način. Slikar uvek ima bar po jednog gledaoca s kim se razume. Makar taj gledalac bio on sam.
Pisac nikada nema nijednog čitaoca. Čak ni sebe. On uvek piše nizašta i ni za koga. On uvek tera vetar kapom. Reči se ne mogu upotrebljavati kao boja. Pisac mora znati da one znače samo ono što on misli da znače za sve kojima su namenjene da uopšte nešto znače. A takvih reči nema … "
Teorijski, knjiga bi bila dobra jedino kada bi se služila izmišljenim rečima. Za svaku knjigu morao bi se izmišljati nov rečnik, inače bi već kod druge nastali nesporazumi. Takvu knjigu, razume se, niko ne bi čitao."Da...
