Noć punog meseca donela je i san u stvrnosti i san u snovima.
Nežan ,pomislila je da ga mora dobro sačuvati da se ta krhka nežnost ne prelomi.
Noć koju su oblaci oblačili a on je razvedravao.
Noć u kojoj su zvezde sijale jako ,odsijavajući sunčevo svetlo.
Noć u kojoj slika menja reč,reč osećanje,osećanje muzika.
Osmeh menja pogled,pogled obuhvata boje,šarenilo mirise.
U jasnom obrisu smeštena na jastuku kao užareni ,malecki odsjaj svetlosti koju njiše vetrić .
Kao da skakuće u ritmu otkucaja srca,pa se nadje na lelujavoj zavesi ,otvorenog prozora,čas na zidu iznad njegove glave,nagnute ka monitoru..Čas oko njega,sa izgledom sjaja žara njegove novo upaljene cigarete..
Tražeći način da polukružnim putem njegovog vrata,stigne na ono lepo udubljenje u korenu vrata,odmah ispod malo izražene Adamove jabučice,kruži.Odatle bi udobno smeštena,mogla da čita njegovu priču.
Ali nije bila sigurna koliko dugo može da zadrži svoj dah,jer nije želela da ga uznemiri.
Varničila je po ekranu monitora sa oblikom latica koje su oslikavale njegove reči.
Ispružila je ruke i elektricitet je na trenutak bljesnuo zaustavivši slovo izmedju tastature i odraza,i ona ga je nežno dotakla po onom čuperku koji se spustio niz desno oko....Let...
Dovoljan je bio samo tren trenutka,izmedju sna od želje i stvarnosti ispunjenja,kada je "Vetar stari mudrac",kako on to najlepše opiše,doneo glasove istosti,medju njima.
Najlepši početak radjajućeg dana!Oblačastog u osmehu podeljenom na dvoje,dok Ptice lete!
Glasovi vetrom.Stižu iz vrtova oblaka.Nebeskom rekom potekli,sa pola duše,od tamo daleko.
Iz velikog grada.
Zajecala je bezglasno od lepote prizora .San u produžetku.
Kao ljubav na prvi i poslednji pogled.Pod velom tajne zaljubljenog vetra.
Stopljena sa svetom njegovih misli,znala je : da je konačno srećan,tamo!
Nema više donkihotovsku borbu sa vetrenjačama.Ljubav je magija. Ljubav je čarolija.Uspeo je!
Sa lepim mislima, emocijama i verom u iskrenu i čistu ljubav, utonula je u svet u koji je uvek bežala ,kada oseti teskobu,u njeno utočište.
U sferi sećanja,nalazi njen najsladji zanos ,zaboravlja na strahotu koju je preživela poslednjih dana,i sluša muziku i posmatra iskrslu sliku,upijenu na mestu plemenitog čekališta,gde u jednom jedinom dugačkom pokretu nalazi otisak koji simbolizuje duboko savršenstvo života.Mudrosti darova!
Biserna pena bez reči.Lepet...On!
