Nežan ,pomislila je da ga mora dobro sačuvati da se ta krhka nežnost ne prelomi.
Noć koju su oblaci oblačili a on je razvedravao.
Noć u kojoj su zvezde sijale jako ,odsijavajući sunčevo svetlo.
Noć u kojoj slika menja reč,reč osećanje,osećanje muzika.
Osmeh menja pogled,pogled obuhvata boje,šarenilo mirise.
U jasnom obrisu smeštena na jastuku kao užareni ,malecki odsjaj svetlosti koju njiše vetrić .
Kao da skakuće u ritmu otkucaja srca,pa se nadje na lelujavoj zavesi ,otvorenog prozora,čas na zidu iznad njegove glave,nagnute ka monitoru..Čas oko njega,sa izgledom sjaja žara njegove novo upaljene cigarete..
Tražeći način da polukružnim putem njegovog vrata,stigne na ono lepo udubljenje u korenu vrata,odmah ispod malo izražene Adamove jabučice,kruži.Odatle bi udobno smeštena,mogla da čita njegovu priču.
Ali nije bila sigurna koliko dugo može da zadrži svoj dah,jer nije želela da ga uznemiri.
Varničila je po ekranu monitora sa oblikom latica koje su oslikavale njegove reči.
Ispružila je ruke i elektricitet je na trenutak bljesnuo zaustavivši slovo izmedju tastature i odraza,i ona ga je nežno dotakla po onom čuperku koji se spustio niz desno oko....Let...
