...Čije si ti ostvarenje?.Moje iz snova,svoje u stvarnosti,moje u stvarnosti sna!
Dok gledaš, kao da neki vetar iz svemira, ili možda njegova senka ni stranu prema kojoj duva tvoj pogled ne mogu da udalje od mog pogleda.Izgledaš mi postojeće van pogleda, u još nezamišljenim predelima.Kao da si još neoktrivena budućnost ili da tek postaješ zrno još neizniklog vidjenja u mojim očima.
Kad govoriš, reči su tako nove i obnavaljaju se pri svakom pokretu tvojih usana kao da predskazuju buduće ili još poznije i čak nepredosećane pojmove.
Čine mi se tako daleko da ne znam - a ipak znam napamet:tvoje oči, usta, a nekad čak i ideju ovaploćenja ...čije si ti ostvarenje?
Samim svojim postojanjem pojačavaš otkucaje mog srca,izgaranje kiseonika i temperaturu zvezda.
Kad si tu, dogadja se kao da se Zemlja brže vrtoglavom brzinom okreće oko svoje osovine
i pospešuje sve postojeće oblike da prekorače granice svog izgleda.
Tako mi u prostoru izmedju prstiju ulaze vetrom razasuta sazvezdja.-kada te nema!
Kada te nema, jasnost osećanja mojih čula deluje tako da mogu pomoći mislima da približe tvoju udaljenost.
I tada živiš blizu, bliže no najbliže reči koje ne umem da odgonetnem.Tako si blizu mene da se sporazumevamo otkucajima srca.Tako blizu da ne znam gde prestaješ ti, a počinjem ja.Neuhvatljiva je granica izmedju bezgraničnosti tvoje prisutnosti i osećanja tvog nedostajanja.Volim te,najjače!