Pliva mi tako pogled u tebi,
dok se talasaš u mojim očima.
Čim trepnem, sanjam te.
Ništa mi tvoje po zakonu ne pripada,
a opet, sve tvoje je moje.
Odakle mi više ovolika nežnost?
Tako se lako dosetim da te nežno želim,
kao da je to tek tako: ljubiš, miluješ, kao svi drugi.
Nadmašim sebe nežnijim nežnostima,
al’ me iznenada savest izgrize što nisi tu,
da, kao fil za tortu, probaš neku od nežnosti,
da kažeš: “Moglo bi biti slađe. Umeš ti to bolje”
Dok me ima, kliziće nežnost niz moje usne,
jer sve što izgovorim, tvoje je zauvek.
