ponedjeljak, 10. veljače 2014.

Pomešani...

Ti si naslov svih mojih misli,
moj horoskopski znak,
moj svet i veza sa svetom,
Moj si odgovor na svako pitanje,

Je l’  ti smeta što te volim?
Znam da i bez mene imaš briga preko glave,
al’ sve mislim neće biti da sam ti ja najveća.

Svake večeri sklopim misli nad paperjastim oltarom,
radoznalo osluškujući šum svojih usana

Šapatom zovem te, da me ne čuješ,
tek da reči u kosi osetiš,
pa da se dahu mom raduješ
i na njemu sa mnom poletiš.

 Šapatom ljubim ti oči, dlanove,
pazim da ti san ne pokvarim.
Ne smeš da se probudiš, rano je,
mnogo toga želim da ti podarim.

 Želim noćas da sve ti ostvarim,
da nebo zapalim,
pa nek' jutrom, rano ostarim,
zbog nas je, ne žalim. - Goran Tadić