Vetar

Danas ću biti vetar, a tvoja košulja jedro. Prišunjaću ti se iza ledja i biti neprimetna podrška tvom koraku. Veseliće te pramen kose, dok leprša pred tvojim pogledom, ne dozvoljavjući ružnom i nemilom da dopru do tebe. Znaćeš da je to znak. 
Danas sam vetar, neuhvatljiv, nevidljiv, želim da budem podrška tvom koraku, koji je zalet za predstojeći let. Nenadani osmeh ukrasiće ti lepo lice. Pozlatićeš sve što dotakneš, obojićeš vazduh, koji sečeš grudima, samo poželi i osetićeš kako ti povetarac miluje rame.Prepoznaćeš moj dah,Biće tu tek da zagolica, izmami osmeh i  podseti da umeš da letiš....(Goran Tadić).

Želim...

Vreme zatreperi i stane
baš kada bleda
još prazna zora
mesečevo srebro ućuti
i kada zamre let povetarca
što dahom sluti
uzdahe nove, nasmejane
Ja želim da još s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora
da s tobom dišem i da te volim
i vatrom noći i zore sjajem ...
Želim da živim tvojim dahom
i da se smejem osmehom tvojim
 dokle me ima
dok postojim
Želim da sanjam tvoje snove
i da kroz virove tvoje reke
ponovo osetim prste u kosi
da razvejano seme maslačka
tvoj vetar nosi
i sipa u šarene misli neke
u žute duge na modrom tlu
Zato ne dam i zato neću
Zato moj odraz još  vešto krije
istih osmeha tajne daleke
Zato ću uvek biti sa tobom
u dašku misli ili u snu...-Mika Antić

Biser-kamen

Tvoje su oči za me
lisnata topla streha.
Našla sam biser-kamen
u školjci tvog osmeha.

U grlu mi je srce,
u srcu mi je ptica.
Sva sam zvučno zrnce
bistra večernjica. - Vesna Parun

Tamo gde...

Tebe stići, sve drugo moram zaustaviti. Moje oči ne
vide svetlost sunca i slep sam za boje svetla. Uši su moje
gluhe i prsti ne osećaju ništa. Postojiš samo Ti.

Tvoj je dom tih i miran. Ispunila si ga prozirnim mehurićima
blaženstva. U njima se odmaraš i čekaš kad ću doći. Ali kad Te
ugledam, u oku tvom nazirem igru. Znam da ove tišine ne bi
bile kad bi tvoje vatre ugasle. Celi svet samo je Tvoja sena,
samo san kojeg si sanjala zbog mene i moje ljubavi.

Pokrenula si zvezde i glaksije, pokrenula si svetove da bi ih
meni pokazala. Ti jesi taj pokret, ta silina i snaga onog što
postoji i onog što je zamišljeno. To je izraz Tvoje ljubavi.
Stvaraš usporene krugove obešene poput lampiona na nebu
plave večnosti. Nemoj zastati. Nemoj nikad stati - moja ljubav
o tome ovisi.

Kad želim do Tebe stići, sve drugo moram zaustaviti. Moje oči ne
vide svetlost sunca i slep sam za treptaje zvezda. Prsti ne
osećaju ništa, a zvuk u mojim ušima ništa više ne znači. Tamo,
gde svaki pokret staje, gde prestaju slike i reči, gde utihnu
čak i misli, tamo si Ti, moja ljubavi. Tamo postojiš samo Ti.

Adrian Predrag Kezele(1962)

Jedino ti - Goran Tadić

..."pitam se
odakle meni ta pamet za ćutanje
i odakle mi glupost da imam šta da prećutim.?!
Dobro je ponekad prećutati
da ne umem bez tebe.
Zašto da te mučim svojom mukom?
Bolje da ćutim i da te volim,
to ne možeš čuti. 
Uskoro će moj jubilarni smak sveta.
Ne brini, nema to nikakve veze sa tobom.

Čuješ li kako je blaga tišina nekapnute suze?

Dobro je ponekad zaplakati uz smešak.

To su one tuge zbog prohujale radosti,

koja se suzama ne sme naružiti...a

Tvoje je da luksuznim korakom pregaziš svet
i da ne napusatiš svoje rodne, moje grudi.

Šansona

Koji je danas dan
Danas je svaki dan
Danas smo ceo život
Ljubavi
Volimo se i živimo
Živimo i volimo se... - Žak Prever

Dlan

Da ti u dlan gledam,
da se čudim
kako izdržim da ne poludim
od želje da ljubim
beskonačnu liniju mog života,
što se svud po tebi proteže?

Da ti u dlan gledam,
da se pokrenu svi moji nepokretni delovi,
(kao kad vodiš ljubav na daljinu, bez dodira),
Da ti u dlan gledam,
dok ne ugledam odgovor na pitanje
zašto najdraže nije bliže
da dlanom srcu pokidanom
bore zategne
i ne dozvolim da pobegne
u spojene tuđe dlanove...- Goran Tadić