vide svetlost sunca i slep sam za boje svetla. Uši su moje
gluhe i prsti ne osećaju ništa. Postojiš samo Ti.
Tvoj je dom tih i miran. Ispunila si ga prozirnim mehurićima
blaženstva. U njima se odmaraš i čekaš kad ću doći. Ali kad Te
ugledam, u oku tvom nazirem igru. Znam da ove tišine ne bi
bile kad bi tvoje vatre ugasle. Celi svet samo je Tvoja sena,
samo san kojeg si sanjala zbog mene i moje ljubavi.
Pokrenula si zvezde i glaksije, pokrenula si svetove da bi ih
meni pokazala. Ti jesi taj pokret, ta silina i snaga onog što
postoji i onog što je zamišljeno. To je izraz Tvoje ljubavi.
Stvaraš usporene krugove obešene poput lampiona na nebu
plave večnosti. Nemoj zastati. Nemoj nikad stati - moja ljubav
o tome ovisi.
Kad želim do Tebe stići, sve drugo moram zaustaviti. Moje oči ne
vide svetlost sunca i slep sam za treptaje zvezda. Prsti ne
osećaju ništa, a zvuk u mojim ušima ništa više ne znači. Tamo,
gde svaki pokret staje, gde prestaju slike i reči, gde utihnu
čak i misli, tamo si Ti, moja ljubavi. Tamo postojiš samo Ti.
Adrian Predrag Kezele(1962)
