Vetar

Danas ću biti vetar, a tvoja košulja jedro. Prišunjaću ti se iza ledja i biti neprimetna podrška tvom koraku. Veseliće te pramen kose, dok leprša pred tvojim pogledom, ne dozvoljavjući ružnom i nemilom da dopru do tebe. Znaćeš da je to znak. 
Danas sam vetar, neuhvatljiv, nevidljiv, želim da budem podrška tvom koraku, koji je zalet za predstojeći let. Nenadani osmeh ukrasiće ti lepo lice. Pozlatićeš sve što dotakneš, obojićeš vazduh, koji sečeš grudima, samo poželi i osetićeš kako ti povetarac miluje rame.Prepoznaćeš moj dah,Biće tu tek da zagolica, izmami osmeh i  podseti da umeš da letiš....(Goran Tadić).