U jednom snu oboje.Lepršavo.
Pokazao joj je mesta u velikom malom gradu,koje poznaje njegove korake.I velika plava reka,do koje su stigli uličicom koja je mirisala na ribarske mreže prošlosti.
Januar bez snega i na njegovom kopnu,samo različito topal od onog koji ona diše,vetrom donete svetlucavog praha,njegovog daha.
A zna da je imala crveni šeširić na glavi,pod koji je davnih dana sakrio sve njene misli,za tajanstvene priče
u njihovim noćima.
Ćutanjem su ispričali tako dugačke priče,jer je udovoljavao njenoj radoznalosti i stalnim zapitkivanjima..Osmeh u saznanju..
Ona sve to radi da bi slušajući melodiju njegovog glasa,lepše sklapala slikovnicu njihovog života...
Reč velika i mala,znak crveno bojen,nalik boji vrpce,čiji čvorić čvrsne a ne steže..dugačkih krajeva..za slobodan pokret,koraka i krila..
Za njima ostaje noć i reka.Rumen bezvremene Zore najavljuje novi dan..Snovi ostaju budni.Osluhuju samo šapate srca pod košuljom za dvoje...
