Dok gledaš, kao da neki vetar iz svemira, ili možda njegova senka ni stranu prema kojoj duva tvoj pogled ne mogu da udalje od mog pogleda.Izgledaš mi postojeće van pogleda, u još nezamišljenim predelima.Kao da si još neoktrivena budućnost ili da tek postaješ zrno još neizniklog vidjenja u mojim očima.
Kad govoriš, reči su tako nove i obnavaljaju se pri svakom pokretu tvojih usana kao da predskazuju buduće ili još poznije i čak nepredosećane pojmove.
Čine mi se tako daleko da ne znam - a ipak znam napamet:tvoje oči, usta, a nekad čak i ideju ovaploćenja ...čije si ti ostvarenje?
Samim svojim postojanjem pojačavaš otkucaje mog srca,izgaranje kiseonika i temperaturu zvezda.
Kad si tu, dogadja se kao da se Zemlja brže vrtoglavom brzinom okreće oko svoje osovine
i pospešuje sve postojeće oblike da prekorače granice svog izgleda.
Tako mi u prostoru izmedju prstiju ulaze vetrom razasuta sazvezdja.-kada te nema!
Kada te nema, jasnost osećanja mojih čula deluje tako da mogu pomoći mislima da približe tvoju udaljenost.
I tada živiš blizu, bliže no najbliže reči koje ne umem da odgonetnem.Tako si blizu mene da se sporazumevamo otkucajima srca.Tako blizu da ne znam gde prestaješ ti, a počinjem ja.Neuhvatljiva je granica izmedju bezgraničnosti tvoje prisutnosti i osećanja tvog nedostajanja.Volim te,najjače!
