Senke je vode ka obali medju nepoznate duge.Kao vreme i večnost,skopčani jedno za drugo u trenutku.Gde god pogled pluta stiže pred ista,prepoznata vrata iza kojih je ono pravo,jedino stanište...Večna Neprolaznost....Zato joj mašta postane
vrcava,iskričava.Dopunjuje čulnost,dočarava bezimeno stanje njenog neba i
njenog pakla,od njenog opojnog htenja do čvorišta sa novom upletenom
niti,pažljivo..Kao krhku dragocenost,koja dahom može da
se rasprši..zaustavlja dah pred tom treperavom svetlošću koja je put ka
večnom traganju za smislom..Ono joj donosi uživanje..Kao način
raspoznavanja istovremene snage i krhkosti,kao odanost i izdaja,kao
privrženost i napuštanje,gde se produbljuje stečeno i otvara novo nebo
...Novo nebo joj opisuje svu tu snagu i trajnost od koje samo zadrhti
,gledajući oko sebe mnoštvo utisnutih tragova dva stopala koja ih
prepliću...Osmeh joj ukrasi ispijeno lice u saznanju da nisu uspeli svojim eksperimentima,da oduzmu ni trunku svetlosti njoj darovane..
