ponedjeljak, 21. listopada 2013.

Plime i oseke

Plime i oseke njenih raspoloženja,kao uvek nova uzbudjenja načinili su od nje senku ispunjenu kajanjem.
Kao suština i razlog pokušaja pripitomljavanja svesti,kroz agoniju prilagođavanja, na sopstvenim željama,praveći velike oscilacije,vrhunce u podbačaju sopstvenog života,sada se teže snalazi sa tom migrenom,skakačicom koja koristi svaki momenat da je zaposedne.
Koliko god sve bivalo jednostavno u toku svakog običnog dana, noću bi uvek nabasala na sopstvene misaone lavirinte koji su komplikovali stvar percepcije u njenoj glavi do samog apsurda..
Da li zato što pročitano,sve te različite varbalne dimenzije za nju su samo odgovori koje traži, i neophodni uplivi u njen um..Da  li je to devijantnost  njenog misaonog sistema?ili...?
Piše ,piše u svakom slobodnom trenutku,kada ne čita,ne slika..
Lepa jesen je izvodi na obalu.Povremeno danima boravi u kući prijatelja..Sva neka sigurnost oko nje, da bude u blizini,a da se ne oseti sputano,kontrolisano..
Lepa pažnja sa te strane vetra..a ona za koju ona misli da je mnogo važnija,ona je kao bičevanje ljutitog vetra..
Kada pokušavaju da izokrenu njenu misao,da opovrgnu njeno osećanje,kada joj ubrizgavaju smirujuća sredstva ,koja ona ne želi..jer želi dok diše da oseća,da oseća sve,lepo i ružno,veselo i tužno..da ne diše u očekivanju da san otpočne,da se nadje u onoj fazi kada ne zna da li je deo sna ili stvarnosti ,dok mu senka pada na zid pokraj kreveta u kom leži...
 Odavno je shvatila da je sve privid, ono što želimo da bude.
 Zato stvara ove beskrajne svetove da lutaju po njima. Gube se i nalaze. Kao skitnice koje stvaraju svoju sudbinu, tako bi u par reči  opisala sebe,..njih.Zašto je to nerazumljivo?Zašto ističu njenu posebnost?O,kako bi volela da je manje posebna..u svakom pogledu..
Šta je otkucaj srca do vreme, posle prethodnog i pre sledećeg? 
Slušala je njegove otkucaje i gledala kako bledi tonuvši u san, posmatrala kako se njegova senka ritmično pomera svakim udisajem i izdisajem. .Nestaje, i sledećeg trenutka je ponovo tu.
Sve ona jasno vidi ali sve je to san. 
Ovo je stvarnost.Stvarnost gde reč na papiru ili u postu,živi bez obzira da li se nekom svidja ili ne,da li neko zna za nju ili ne.
Baš kao oni,koji znaju gde jesu gde traže sebe,sa izgledom da nikada neće saznati..A imala bi još da mu kaže..da zna..
"Pustite me da sanjam!Ako je taj san moj život - ne budite me!"Miguel de Unamuno
Baš tako!Jednom je rekao slično...Pristiže ona koja traži mrak..do sna..do njih..negde na putu izmedju plime i oseke..