Narušila sam monotoniju njegovog života u onom trenutku.njegove misli su me strujama uvlačile u njega.To su mi i oni potvrdili.Moje misli su uvlačile njega u mene.Trenutak je bio istovremen najčešće.Zato taj deo svog života ne mogu da pričam bez pominjanja njega.jer prosto je!Jednostavno.
Živela sam oba naša života.I on je deo mog.Prepoznavao je moja stanja,moju svest u odredjenom trenu.Čudna povezanost.
U odbrani postojanja načina,kao nečeg nedefinisanog,amoralnog,nesvojstveno svesnim bićima,ponekad nelagodnost ,optužbe kao pitanje :Šta hoću od njega?Pa nisam mogla sama da hoću ili eto sada hoću a on neće i onda nema onda ostaje to što imam samo u meni.A on je tada bio i pričao samnom.Gde sam grešila?
To me proganja i onda se pred noć spustim sa plavog tepiha i zakoračim kao te večeri u peščano polje sna.
Tada vidim teksturu sa magičnog peska,koji je sijao u mraku mojih stopala.
Pogledala sam oči duhovnika da vidim da li razume šta mu pričam.Gledao me je zainteresovano i samo bez reči pružio maramicu da obrišem kližuće suze.I tada ,rekla sam mu,da moje suze padaju na tlo i da od svake vidim orhidju,kako niče.jer od njega sam dobila orhideje,cvet koji najviše voli,zato mi je darovao.I sada su oko njih samo neki izdanci sa trnjem iznikli.I nisam brisala suze...
Na tom peščnom prostranstvu na kome sam se našla,nastavila sam da pričam svoj san,iz mraka je u daljini probijala svetlost.
-Vidim je na slici rekao je duhovnik!
Iza svetlosti ,činilo mi se da je odzvanjala muzika.To su bili čudesno smirujući zvuci,od kojih se koža ježila.Pogledala sam svoje ruke,pa svoje telo.Delovalo je nestvarno.Tada sam znala da je to svet stvoren iza mojih kapaka,osetila sam da jeste to san.
Tada sam potrčala prema svetlu.I ugledala sam prostranstvo pustinje,kada su mi se oči privikle na mrak.Svetlost je dolazila iza dine kao i glasovi.Noćni vetar je podizao sitne čestice peska ,koje su kroz mesečev prah letele ka mom licu.Ti neprijatni dodiri nisu me zaustavljali.Trčala sam sve brže.Kao nošena strujom noćnog vetra.Ništa nije moglo da me zaustavi,iako nisam znala kuda i zašto trčim,samo sam znala da moram da trčim.Iza dine na levoj strani,u krugu su bili plesači,poluodeveni,lepo razvijeni muškarci,vrlo visoki,pevali su pesmu čije sam zvukove čula ,na početku i gledali su u ozvezdano nebo.Nedaleko od njih,isto u krugu stajali su muškarci sa kopljima naoružani,niži,zdepastiji,nalik lovcima.Glavni medju njima imao je izuzetno veliku okruglu glavu.Sam pogled na njega izazivao je neku mučninu i nelagodnost.Oni nisu pevali.Kada se jedan iz manjeg kruga ,poluodeveni muškarac pomerio,ugledala sam da otprilike na sredini kruga,kao poluukopan,muškarac,klečeći ili ne znam kako stoji i preko njega je bio prebačen neki komad kao krzna ,nalik na ljiljan.Ta boja tučka ljiljana bila je ista.Kretala sam se usporeno želeći da ga osmotrim.Njegove oči i telo mada u tom položaju,nisu delovali zastrašeno.A sve je nagoveštavalo,osetila sam da će biti pogubljen.Lovac s ogromnom okruglom glavom,prilazio je čoveku u sredini kruga ,sa iskeženim zubima u osmehu,od koga bi i medvedi sa Rtnja pobegli.Ljudi iz manjeg kruga počeli su tada sasvim tiho da pevaaju.Kroz njihovu pesmu čula sam tri puta svoje ime.Tada sam se zatrčala ka čoveku u sredini.Koplje iz ruke ružnog lovca poletelo je.Podignut pogled čoveka ka smeru koplja,pokazao je meni znak i ja sam se bacila na čoveka.To su bile one oči iz sna,koje sam sada prvi put ugledala u stvarnosti.Koplje se zabijalo u moja ledja .Osetila sam bol ,jaku bol i ugledala pogled čoveka ,u susretu sa mojim pogledom.Oči sam imala otvorene i on je ostao u njima.Potrčao je kao vihor.Poslednja misao mi je bila da sam mu prenela snagu i on se vinuo,jer znao je da samo treba da trči ,baš kao ja na početku sna,što dalje dalje dalje i da će to biti spas.Znala sam da se budim ,i da je san.Iako uplašena,zadihana,sa bolom u probijenom srcu,bila sam srećna što on neće nikada da gmiže kroz život.
Sve mi se pomešalo,baš kao na tom platnu boje.Ta kićica je meni stavljena u ruke i boje razlivene od onog slikara života i smrti,brata onog što piše preokrete.Tako je suđeno!
