Trebali su mi dani i moji snovi i sva ona pričanja i crtanja,i moje šetnje po prirodi,i trenutci moje osame.A iskreno i hrabrost,da baš tako kažem,da odgovorim a da ne...
Ponekad nečiji lik prepoznam,a uvek u snu znam da je san,i da mi nešto poručuje...
To je ta jedna vrsta mojih snova baš u snu ..
Oni drugi,snovi u stvarnosti ili na javi kakogod ih nazvali, oni se bitno razlikuju..
U njima vrlo često,ako su emotivne prirode,nedostaje mi deo tela..
Blagi pogled me ohrabruje da nastavim da pričam.Gledam u njegove sklopljene ruke,veoma lepe ruke sa dugim prstima,tako sklopljene,u prirodnom padu nude pomoć i smiraj..
Pokušavam da se utihnem,jer osećam kako mi srce snažno lupa..i nešto poput knedle penje se ka mom grlu.nepravilno dišem.Pogled ne skidam sa njegovih ruku..I one me podsećaju..To mu i kažem..
On kaže :moguće je,tvojim moćima!
- Moćima u bespomoćnosti?!Niste mi jasni,kažem..
- Ostavimo to za kasnije.Kreni,pričaj mi gde si sve bila tog dana,za koji si tvrdila da će razrešiti sve dileme.Video sam sliku sna..hajde polako opiši mi taj dan i snove,možda ćemo otkriti zašto i kako dolaze!
Šta da kažem?Kakve bi mu bile reakcije?Možda se potpuno oslobodio.U mom snu skoro da je potpuno opušten..
Ne dozvoljavam sebi od onda da se otisnem sasvim,i kao nekada da slušam kako diše.Ne bi bilo fer,zar ne?
Ali samo da bi njima dokazala da mogu do neke granice da slomim strah,poslužila sam se i ja maskom.
Kao najveći broj ljudi..
Nije lepo znam,ali meni je bio jedini mogući način.
Kao sama u odluci.Ne ne pravdam se!
Znam i sama,da bi bilo lakše da je bar nekada pristao ili da škljocnem i pošaljem dok pričamo fotku,i on meni njegovu,a ne samo ja moje iz nekog drugačijeg trenutka,ili da je bar samo na pola minuta hteo da da uključimo kamerice,dok nisam bila u stacionaru.
Ali odbijao je,imao je debeo razlog,znam,i ja sam onda uvek naročito posle snova pitala..i ispostavljalo se da sam ga opisala kao da sam ga u stvarnosti videla,sa najsitnijim detaljima..i bili smo oboje u čudu..ali tako je bilo...
Zato sam često govorila da ću ga uvek i bilo gde prepoznati.
Osećala sam čak i negov miris.
Zvuk koraka čula sam par puta tokom razgovora.
Boja glasa ostala je za navek u meni,posebno ton i način izgovaranja mog imena..i ceo pročitan tekst,koji evo ..i sada odzvanja..samo trenutak mi dozvolite,da pripalim cigaretu,zabranjeno voće za mene grešnu..
Sva sam zbrkana od upliva najnovijih spoznaja i od svega!
Klimnuo je glavom.
Bilo mi je neprijatno da pušim tu kraj njega,pa sam stala kraj otvorenog prozora ,a on s okrenuo,prebirući kao nezainteresovano po knjigama..i muzici..
Dva tri dima,duboko uvučena.Laka vrtoglavica.Prvi put od cigarete..
-Prejaka je,rekao je duhovnik.
-Možda,ali on je to pušio..rekla sam dok sam spuštalaplavu kutiju francuskih cigareta..
Sela sam,ponovo zagledana u njegove ruke,sada spuštene na krilu,jer je i on konačno seo.
- Uskoro odlaziš,moramo ovo da završimo.Možda ti uz ove tihe tonove lakše krene..Imam vremena,tu sam zbog tebe,samo se opusti,pričaj.Ne pravi red u glavi..pusti samo neka poteku reči,ja ću sve razumeti!
- Vreme godišnjeg odmora je prošlo.Morao je početi da radi.
Obukla sam tzv.džak-haljinu boje peska,da preplanulost kože mnogo ne odskače.A kako sam smršala ukazalo se dovoljno mesta da ubacim jastučić na stomak.Neću upadati u oči.Kao da sam 5-6 meseci trudna..Vrlo prirodan izgled.Skraćena kosa,malo izmenjene boje ,malko ukovrđana,sada puštena,i velike naočare.Torba i cipele za nijansu tamnije od haljine.Potpuno neupadljivo.
Oko podne sam se okuražila i sa paketom u ruci ušla,na mesto neuspelog vidjenja.
Impozantan prizor ,koji se u prilazu nije mogao naslutiti.
Meni blizak enterijer,utisnut u sivilo spavaonice grada.
Uz diskretan ,uvežbavan osmeh i bogatu napojnicu,za samo dva odgovora.
Da,bila su potvrdna,uz zagarantovanu diskreciju iako su kamere radile svoj posao ali moj šapat okrenutih ledja ne verujem da su snimile.Imala sam lepo opravdanje u iznenadjenju ,zbog svog interesovanja.
Ne nisam se zadržavala.Šetala sam unaokolo i motrila.Kao mala špijunka.I posmatrala iza tamnih naočara reakcije prolaznika u smislu skretanja pažnje na sebe.Ne nije bilo provokativnih pogleda.
Prošlo je vreme označeno,kao termin njegovog dolaska,nekad!
Znala sam kasno je.Neće se pojaviti.Krenula sam ka zgradi gde radi.3-4 stepenika.Meni nepoznat deo grada.tamo.
Čovek sa licem,koje podseća na lisicu,glasno je pričao u blizini.Popriličan protok ljudi,sa fasciklama,ili samo papirom u ruci..aktovkama..Kakva li je tek užurbanost kada nisu letnji meseci?Ili sam se potpuno odvikla od takvog načina života .
U momentu mi se učinilo da želi da mi se obrati.čovek -lisica.Zaklonila sam glavu,uplašena od skretanja pažnje na sebe.
Tada sam ugledala nasmejanog,visokog čoveka.Poduža kosica zaigrala je na povetarcu.Nebom su plutali sivkasto beli jastučići.Poneki je spustio par kapi,koje nisu stigle ni da me okvase.Malo preplanulog u licu,.tri dugmeta otkopčana.Hitar korak.Odjek koraka,onaj isti.
Srce,mislila sam iskočiće mi iz grudi.Zakrenuo je glavu nekome da kaže nešto.Sudario se sa ženom i rekao Oo izvinite!Kako ste?Njegov glas!
Malo sam se povila kao da nameštam cipelu.Prošao je tik uz mene.Imao je u ruci tek pripaljenu cigaretu.Ruka u džepu!
Pogled iznad.Zastao je na trenutak.Kao da je njušio vazduh.Zainteresovan za smer kretanja oblaka.
Mislim da me nije ni pogledao.
Već se udaljavao,kada ga je sustigao oniži muškarac.Plašila sam se da gledam dalje.Krenula sam na suprotnu stranu..A suprotno nisam znala gde vodi.
Vraćala sam se.Da, on je.Vraćao se i on..
Oči su mi bile pune suza. Poželela sam bar da šapnem njegovo ime.On ume da čuje šapat i nemušti jezik životinja.
Ali,rekao je nemalo pre prekida kontakta,u jednoj velikoj ljutnji.."Nikada se nećemo prepoznati"!
Ja jesam, prepoznala sam.I vi bi...Isti su moji crteži samo izraz mu je još mekši..Pogledao me kao da gleda kroz mene,a ponadala sam se..Tada sam ustvari shvatila,da sam izgubljena zauvek,jer sam mu videla oči.U njima mene nije bilo!
Ne okrećući se nastavila sam korak, koji je želeo da trči ,baš kao što sam posle trčala u snu..
Jako sam se tresla.Kao groznica.
Hoću sada samo malo da odmorim ,počinje onaj bol u glavi,ispričaću vam san posle toga.
Onaj san u snu..Od koga se plašim..Dokle tako?Zašto tako?Da li je tako sudjeno?
