Slede analize,i izveštaj,dok se pripremam za svoj ponovni put.Danas.Raskamenjena ,ka nepoznatom utočištu!
Moj jezik medjuprostornog umišljaja,na kopnu stvarnosti, poprimio je drugačiji oblik i značenje.
Da li zbog spoznaje vratolomne stvarnosti,i osećaja slobode,kao nove fizičke senzacije srca?!
Prazni sati medjuvremena iz prethodne noći,doneli su san,verujem kao završnicu snovitog prostranstva nezaborava.
Oslikavajući struju svoje svesti,kao element mog doživljaja,kao uostalom i svi utisci i vidjenja prethodnog trenutka,koji jesu samo moji,ali dobijeni rečima meni upućenim,nekada nežnim osmehom,nekada u nerazumevanju,nekada u tonovima varirajuće ljutnje,na granici sa grubošću.
Ponekad u čudjenju,podršci i ohrabrenju.Ponekad sa zaključcima naše istosti i velikoj sličnosti,gde su telepatski doživljaji zbližavali dva bića do neverovatnih spoznaja.
A onda ,u zavisnosti od trenutka njegovog raspoloženja ili neraspoloženja,obrušavali su se zaključci,da su moji utisci pogrešni,da on nije osobica za mene,niti sa tim osobinama,koje su u vizuelnoj orginalnosti,kod mene načinili njegov portret,a da je to ništa drugo do njegov alter ego...
Da rečima najčešće nije pisao sebe,i na kraju da je sve .."učinjeno napisano,na moju štetu a nije željeno"..da li je ptičiji cvrkut ponad našeg neba,dok smo bili ogrnuti jedno drugim u ushićenom zvuku Gu..gu..guuu..kao našim znakom rečenog volim te..bila najsurovija neistina?
Znam da je sinoć kao i ja posmatrao zvezde i sazvežđa.
Ali, u mom duhu bio je dan. U njegovoj svetlosti posmatrao me.Onako, nežan sa nekom nepoznatom setom u očima.
Šapnula sam mu tišinom,da se prepusti,onako kako je mene učio, i s vremena na vreme sanjario uvećavajući u meni živu bujicu svetlosti.
Pa ipak, napolju je bila noć.
Ali kakva noć? Noć puna čudesa, noć posuta čarolijom.
Ja sam posmatrala zvezde i sazvežđa, ali sam u isti mah gledala njega.
Njegov je pogled lutao sa jedne na dugu zvezdu,sa jednog na drugo sazveždje.Povremeno mu se gubila misao odlazila do onih fizičkih susreta sa devojkama gde je želeo da prepozna deo njegovih želja i u duhovnoj povezanosti..
Otresao bi pepeo sa cigarete,uzdah,pamalo povije ledja..i pomisli kako bi teleskopom zaista dublje zašao i zaplovio snagom sopstvene imaginacije..
Takav,još uvek smešten nežno u mom srcu, u neopisivoj bujici svetlosti, sa svojom senkom, čas desno, čas levo, ostajao je nepomičan, jednostavan, jedinstven,umilan, onakav kakvog sam ga noćima zaticala.
Poželela sam da se spustim na njegova kolena, da jednu ruku stavim na njegove grudi da osetim ritam i otklonim taj pritisak,koji se graniči sa bolom,čak i sada ,kada je po sopstvenoj želji sebi priuštio slobodu,od mene..
Tada se dogodilo jedno veliko čudo.
Sve zvezde su zgasle u jedan mah, i ostao je samo On na nebu samnom, u jednom danu bez noći.
Posmatrala sam ga ushićeno i govorila i ponavljala samo njegovo nezaboravljeno ime.
A On je ruci držao moje srce...
Svitanje..Otvorio je šaku,i moje srce je sa njegovog dlana u trenu otišlo na zgaslu zvezdu..
Naslikano uzeli su da izanaliziraju.
Kovitlac naše eterske ljubavi lebdi prostorom meni nedostupnom.
