Taština kuca na vrata.Bol ne otvara.Raširio se.
Neizlečivi Sanjalikos traži identitet.Nalazi svoju raskamenjenost pod Suncokrilim Nebosklonom.
Život opsednut,u zvuku jecaja i one sada daleke duše,koja se još uvek bezuspešno brani..od mene!
Noć kada se najglasnije čuje uzdah.Pokajanja i promašaji.Nevere i nesaznajnog.Laž ili istina.?!
Kroz reči..Neprestano,neprestano,osujećena namera.
Nestali smo,zbog izdaje mog tela u važnom trenutku...
Ostale su samo oplodjene reči.
Uzvišena do rečitosti,uzneta sa draguljima pod košuljom za dvoje Reči su pogrebene.Ispisane Nepoznatim ,opustošene i bačene pod peščane dine užasa...u pogrešnoj meni...
Ponovo uzdasi teži od kamena..to više nije onaj tanušni prelom duša.Ovo je ukop najlepših darova..Iluzija.
Ovde saznato: sve je iluzija.Ovozemaljski život...sve...
Mogućnost voljenja nevidljivog..poput nevidljivog Stvoritelja..Samo različiti oblici..Istina..Postojanost i trajanje!
Zbog ovih kao brijač oštrih brda, golog i grmlja, stena pocrnelih od mora, nedokučivih kao kartaši kao kladioničari..
Neizvesnost..Prividi..Dozvoljeni jauci i suze..
Suze isplakane..U suvim očima bockanje bola i maglčasti pogled..Jauk se vraća ponet iz grla,sa ivice usne.jezik kao brana..ne da zvuk da se prolomi..Ulama se unutar ..tamo u ćoškovima gde su najlepše mirisala osećanja..Sada šapuću..Neverica...Čuvana i štićena,u njegovim brižnostima..sada izgubljenog onog dela neba pod svemirom kojima nas je ogrtao gugutanjem..
Mala dela u velikoj veri..Smisao ne potvrdjen u izdaji tela..Koliko puta..???!Ja...
Ta ljuštura je bespotrebna...Ma koliko lepa..Obučen sam skelet..Treba da zaštiti..Ali..izda,izneveri..Jači je od onog ispod njega..
Zamagljeni dani i sati..Ko zna do kada..
Nisam uspela čak ni da ponesem teret svojih očiju u samo jednom jedinom ,željenom susretu..
Šta su tada radili neuroni,šta svi ti hormoni o kojima pričaju..gde su bila upozorenja?!..
Jedno mu je stiglo već kada se desilo..pogledom mudre sede glave ,naslonjene na stolicu..Meni - prazninom kao oštricom leda..obrisan svaki trag postojanja...
Pustinja pod nebosklonom..
Neka zaštiti njegov krug..Deveti krug sabiranjem nove kapi na njegovom listku života..
Neka bude srećan..da ne traži osmeh..da Osmeh uvek pronalazi njega..Taj broj voli..donosi mu sreću..
Krila vetra ili krila vrane prenose..uvek..i oduvek je želeo..
Krhkotina Raskamenjenog Sanjalikosa,zbog neznanja razumevanja sveta...u ovom medjuprostoru,medjusvetova,valjda će naći smiraj..Kvariigra,koja ne treba nikom..
Kao voda sam,slučajno hladna i zalud tečem..
Dok se Raskamenjen kamen ne raščini..dok mi iz srca ne polete ptice..dok ne stanem na onaj stepenik.."sudbine"u kojoj ponekad odjekne zvuk ruskih glasova..ili ne iščeznem odavde pravo u Tišinu..
