Možda zbog trodimenzionalnih spoznaja svog tela,kroz koje sam upoznavala sve druge dimenzije svoje duše,i ništa ne znam da vidim očima,uvek samo srcem,a moje srce je još uvek slepo, te moram pronaći u dubini duše prozor kroz koji ću konačno progledati. Tada ću videti i miris koga se onda, možda, neću bojati.
Posavetovale su me i naučile rekavši: "Vrati se tamo odakle si počela utirati svoj put ka apsolutnoj istini. Vreme u kojem živimo sliči na rasprodaju ideja i tu se mogu snaći samo oni bez istinskih osećaja. Tvoja snaga je u filozofiji i psihologiji sna, vrati se u svet u kojem ćeš danas sigurno osetiti pojavnosti svoje nesreće i onda ćeš pronaći i pravi način kako to izraziti. Tvoj Dečak te je odveo sa najlepšim željama u područje, u kojem se ti sada ne snalaziš sama, bez njegovih tumačenja - ti ponovo lutaš bezdanom tvojih ranijih strahova."Rekla sam da nema maila,i nema telefona na koji bih se javila.Sve je ugašeno,promenjeno.On je bio samo trenutak u vremenu koje moram dalje sama stvarati. Ja sam mu nanela puno bola,a nisam to htela. Njegov prostor je izvan mog.Ne želi me.Ja sam suvišna,znam.On uvek najbolje zna šta treba uraditi.. Treba pronaći Arkadiju u srcu i tu ću otkriti istinu o mirisu kojeg se bojim.Znam da treba stiči na mesto gde raste osmeh,koje mi je otkriveno,da ne lutam ,da ne padam u ponor noćnih mora gde stalno pokušavam zaustaviti trenutak koji je već davno prošao. Ni jedan trenutak nije stadijum u njegovom čistom stanju, on je uvek znak mnogodimenzionalnosti duše i tela.
Tražiću i pronaći ću to mesto,obećala sam!Mati je samo rekla:"Vi ste kao dva velika cveta, kao ruže penjačice koje se uspinju uz kuću njihovih dvaju života. Svaka na svojoj strani sveta se uzdiže ka nebu. Vaše ruke isprane svitanjima pokušavaju dotaknuti sunce koje vas odvaja. Hoćeš li uspeti na vrhu sna izgraditi most na kojem će te se konačno sresti?"
Hoću,jer samo tamo raste osmeh!
