Saša Užarević - Volim tvoje

Volim tvoje kose! Tvoje tamne kose!
I tišinu gorsku što spava u njima.
Mrakom svojih staza neku svetost nose
I u svakoj vlasi jedna tajna ima.

Volim tvoje oči! Beskonačne duge!
Sjaj dalekih zvezda u sebi su skrila.
Oseke i plime i sreće i tuge,
Na dva snena jedra, na dva meka krila.

Volim tvoje usne! Snažne morske struje!
Stalni žubor voda s njihovog vrela.
Šapat što se s njih iz nečujnog čuje,
Dah sa snagom vetra kroz prostranstva cela.

Volim tvoje tajne iz najdubljeg kutka!
Pojave i kretnje, oblike i boje.
Doživljaj lepote i večnost trenutka.
Volim tvoje telo! Celo biće tvoje!

 

Čije si ti ostvarenje?

...Čije si ti ostvarenje?.Moje iz snova,svoje u stvarnosti,moje u stvarnosti sna!
Dok gledaš, kao da neki vetar iz svemira, ili možda njegova senka ni stranu prema kojoj duva tvoj pogled ne mogu da udalje od mog pogleda.Izgledaš mi postojeće van pogleda, u još nezamišljenim predelima.Kao da si još neoktrivena budućnost ili da tek postaješ zrno još neizniklog vidjenja u mojim očima.
Kad govoriš, reči su tako nove i obnavaljaju se pri svakom pokretu tvojih usana kao da predskazuju buduće ili još poznije i čak nepredosećane pojmove.
Čine mi se tako daleko da ne znam - a ipak znam napamet:tvoje oči, usta, a nekad čak i ideju ovaploćenja ...čije si ti ostvarenje?
Samim svojim postojanjem pojačavaš otkucaje mog srca,izgaranje kiseonika i temperaturu zvezda.
Kad si tu, dogadja se kao da se Zemlja brže vrtoglavom brzinom okreće oko svoje osovine
i pospešuje sve postojeće oblike da prekorače granice svog izgleda.
Tako mi u  prostoru izmedju prstiju ulaze vetrom razasuta sazvezdja.-kada te nema!
Kada te nema, jasnost osećanja mojih čula deluje tako da mogu pomoći mislima da približe tvoju udaljenost.
I tada  živiš blizu, bliže no najbliže reči koje ne umem da odgonetnem.Tako si blizu mene da se sporazumevamo otkucajima srca.Tako blizu da ne znam gde prestaješ ti, a počinjem ja.Neuhvatljiva je granica izmedju bezgraničnosti tvoje prisutnosti i osećanja tvog nedostajanja.Volim te,najjače!

Tako...

Bila je to jedna od onih noći,koja nije želela da dočeka jutro!

Svilen dodir

Dan ulazi mirno.Izmedju razgrnutih oblaka u Svitanju hrabro se smeši sunce.Onaj veliki ,obli sobom je na odlasku odneo i one gravure koje uznemiruju.Uvek mu slabi dejstvo kada se sunce smeši.Zato su se i mirisi razliveni u njenom umu,obojili lepše.
Ili je to zbog protekle noći?
Veza za smisao?!Bez blokada!Skriveni znakovi postoje.I kada im se čini da im je glava posuta prahom nekih drugih planeta.To je znak isto.Njihov san u snu.Njihova stvarnost sna.
Kao samo njihov san stvarnosti!Kao njihov dah,miris,šaputanje.Ljubav!
Kao staro stablo trešnje koja dozreva u maju.
Kao ona,koja se kreće najčešće suprotno od smera skazaljki sata.A on je vraća na smer.
Kao vilin konjic iznad svetlucave vode.Sve u jednom danu,živi.Neizdrž!
A on razgrče oblake,da ona ima svetlost.
Blagi titraj na vrhovima prstiju.Znak da je kraj nje.
Zajedno.Isto.Dubinom.Dahom.Mirisom.
Glas u baštama srca.Odraz sunca.Za beskraj bezvremenog vremena.Tu sve zasvetluca.Pomešaju se predozirane osetljivosti,zvukom tišine i bojama.Deo su istog tela.U melodiji koja je zajedno stvarala taj zvuk.I zvuk je sve lepši i puniji.Odjekuje.Greje odjekom.Zbog plamena visokog,iz vulkana srca.
Zbog lave koja klizi iz dubina nesamerljivih.Pulsira u grudima ritmom istosti.Treperi  na žednim usnama.
U vrelini pogleda tamo iza zavesice koju povija vetar.Kao njeno telo kraj njegovog,uz njegovo.
Jedino Sve!U svilenom dodiru dva bića!

A vreme....

Vreme se ne vraća.Reke ne teku uzvodno.Tragovi kopljastog dana urezuju se uvek dublje.Privid da se na njega zaborav nastanjuje.A reči o tom već koji put prećutane.Vera da će manje bol boleti.
To je knjiga otvorenih stranica,gde slova ne blede..Naprotiv!
A vreme se nije zaustavilo.Čudno!
Snovi se nisu prekinuli!Vetar Duvomil nije utihnuo.
Noći ponekad plaše.Ponekad se ublaži dodir.
Ponekad utihne šapat.A odjekuje prostorom.
Žedj voljenja neutažena.
On u očima.On u srcu.Slabim krvotokom nje teče.
Kao reči žuborom utisnute,od glasa pretočenog iz oka do sluha.I obrnuto.Sa uzdahom vatre.Ritam postojan.
San .Snovi.Sjaj tople zvezde .Razliva se prazninom,niz listiće novog proleća.Kada drveća veju latice i nova lišća.
Sve je kao pre početka jer početak je u prapočetku.
Još kada su ptice dodirivale reke zvezda.Ostavile tragove u istosti.Znak da su postojali pre postojanja.
Pre dva aprila dok treći teče...
Bezvremenost neizmerne ljubavi,sa mirisom sunčeve vatre koja pleše...

Vetar

Danas ću biti vetar, a tvoja košulja jedro. Prišunjaću ti se iza ledja i biti neprimetna podrška tvom koraku. Veseliće te pramen kose, dok leprša pred tvojim pogledom, ne dozvoljavjući ružnom i nemilom da dopru do tebe. Znaćeš da je to znak. 
Danas sam vetar, neuhvatljiv, nevidljiv, želim da budem podrška tvom koraku, koji je zalet za predstojeći let. Nenadani osmeh ukrasiće ti lepo lice. Pozlatićeš sve što dotakneš, obojićeš vazduh, koji sečeš grudima, samo poželi i osetićeš kako ti povetarac miluje rame.Prepoznaćeš moj dah,Biće tu tek da zagolica, izmami osmeh i  podseti da umeš da letiš....(Goran Tadić).

Želim...

Vreme zatreperi i stane
baš kada bleda
još prazna zora
mesečevo srebro ućuti
i kada zamre let povetarca
što dahom sluti
uzdahe nove, nasmejane
Ja želim da još s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora
da s tobom dišem i da te volim
i vatrom noći i zore sjajem ...
Želim da živim tvojim dahom
i da se smejem osmehom tvojim
 dokle me ima
dok postojim
Želim da sanjam tvoje snove
i da kroz virove tvoje reke
ponovo osetim prste u kosi
da razvejano seme maslačka
tvoj vetar nosi
i sipa u šarene misli neke
u žute duge na modrom tlu
Zato ne dam i zato neću
Zato moj odraz još  vešto krije
istih osmeha tajne daleke
Zato ću uvek biti sa tobom
u dašku misli ili u snu...-Mika Antić

Biser-kamen

Tvoje su oči za me
lisnata topla streha.
Našla sam biser-kamen
u školjci tvog osmeha.

U grlu mi je srce,
u srcu mi je ptica.
Sva sam zvučno zrnce
bistra večernjica. - Vesna Parun

Tamo gde...

Tebe stići, sve drugo moram zaustaviti. Moje oči ne
vide svetlost sunca i slep sam za boje svetla. Uši su moje
gluhe i prsti ne osećaju ništa. Postojiš samo Ti.

Tvoj je dom tih i miran. Ispunila si ga prozirnim mehurićima
blaženstva. U njima se odmaraš i čekaš kad ću doći. Ali kad Te
ugledam, u oku tvom nazirem igru. Znam da ove tišine ne bi
bile kad bi tvoje vatre ugasle. Celi svet samo je Tvoja sena,
samo san kojeg si sanjala zbog mene i moje ljubavi.

Pokrenula si zvezde i glaksije, pokrenula si svetove da bi ih
meni pokazala. Ti jesi taj pokret, ta silina i snaga onog što
postoji i onog što je zamišljeno. To je izraz Tvoje ljubavi.
Stvaraš usporene krugove obešene poput lampiona na nebu
plave večnosti. Nemoj zastati. Nemoj nikad stati - moja ljubav
o tome ovisi.

Kad želim do Tebe stići, sve drugo moram zaustaviti. Moje oči ne
vide svetlost sunca i slep sam za treptaje zvezda. Prsti ne
osećaju ništa, a zvuk u mojim ušima ništa više ne znači. Tamo,
gde svaki pokret staje, gde prestaju slike i reči, gde utihnu
čak i misli, tamo si Ti, moja ljubavi. Tamo postojiš samo Ti.

Adrian Predrag Kezele(1962)

Jedino ti - Goran Tadić

..."pitam se
odakle meni ta pamet za ćutanje
i odakle mi glupost da imam šta da prećutim.?!
Dobro je ponekad prećutati
da ne umem bez tebe.
Zašto da te mučim svojom mukom?
Bolje da ćutim i da te volim,
to ne možeš čuti. 
Uskoro će moj jubilarni smak sveta.
Ne brini, nema to nikakve veze sa tobom.

Čuješ li kako je blaga tišina nekapnute suze?

Dobro je ponekad zaplakati uz smešak.

To su one tuge zbog prohujale radosti,

koja se suzama ne sme naružiti...a

Tvoje je da luksuznim korakom pregaziš svet
i da ne napusatiš svoje rodne, moje grudi.

Šansona

Koji je danas dan
Danas je svaki dan
Danas smo ceo život
Ljubavi
Volimo se i živimo
Živimo i volimo se... - Žak Prever

Dlan

Da ti u dlan gledam,
da se čudim
kako izdržim da ne poludim
od želje da ljubim
beskonačnu liniju mog života,
što se svud po tebi proteže?

Da ti u dlan gledam,
da se pokrenu svi moji nepokretni delovi,
(kao kad vodiš ljubav na daljinu, bez dodira),
Da ti u dlan gledam,
dok ne ugledam odgovor na pitanje
zašto najdraže nije bliže
da dlanom srcu pokidanom
bore zategne
i ne dozvolim da pobegne
u spojene tuđe dlanove...- Goran Tadić 

S tobom

Tvoj lik,
kroz maglu mog uma
jasno mi blista u oku
kao rosa netaknuta
kao nedohvatna zora letnja
kao žubor vode
i miris lipe u noći
kao snaga groma.
.....
Sakrićeš ruke moje
osakaćene žudnjom u samoći
sakrićeš moje usne lude
na plodovima podneblja sočnog
i sjaju tvoje kose.
...
da,u tvojim očima videću svitanje
a tu se sutonu radovati
i s tobom ga dočekati.    - Andjelko Zablaćanski

Sanjaj

Sanjaj moje snove,
najlepši su,jer si Ti u njima.
Tebi će još lepše biti,
jer će ti se ostvariti. - Goran Tadić

Budi tu

Budi tu...
da tišina bolje zvuči,
da imam lozinku za osmeh,
da mi ne bude teško kad mi je teško,
da razgovaramo, dok samujem,
da me bockaš i miluješ rečima...
budi tu, da znam da si tu.
Budi tu, jer tu ti je mesto,
tu si na sigurnom,
tu je bolje od bilo kog tamo.
Budi tu,
da mi tu nedostaješ...- Goran Tadić

Dodji...

Dodji!
Soba je puna Tebe. Pun Tebe pogled što Te zalud traži.
Zovu te svetlost i mrak.
Teško je ostati jak
sam.
Treba Te nemir da mi skineš svemir s prašnjave police šutnje.

Dodji!
Pruži mi ruke, obavij ih oko vrata, na oči stavi mi dlan.
Šapci mi o proleću, o mirisu višnjina cveta,
  
  Dodji!

 

Duga

Naučila je kako da boji kišne oblake  i sa njima pošalje osmeh,
da doda zračak sunca koji ponese toplinu,
izmedju kapi ,koje kiše latice,
poljupce njemu.
Sve to ponad Neba koje je grli.On!..i .Duga...

Koraci

Ja sam živela samo,čekajući tebe,
a moje sporo srce - bili su koraci tvoji. 

Ljubav

Mi ne lutamo iz reči u večito ćutanje;
ne podižemo ruke svoje u prazninu
za stvarima izvan nade.
Zadovoljni smo onim što dajemo
i onim što dobijamo.
Nismo iscedili i poslednju kap radosti,
da iz nje pravimo vino patnje svoje.
Ljubav ova izmedju tebe i mene
prosta je kao pesma.

Srca

Ti imaš srce moje,a ja tvoje,
Izmjenom ravnom baš jedno za drugo;
Ja čuvam tvoje, a ti paziš moje,
Pogodbe bolje nije bilo dugo:
Ti imaš srce moje, a ja tvoje.
U meni tvoje, a u tebi moje
Jednim nas stvara, jednim čuvstvom grije;
Ti ljubiš moje, jer je bilo tvoje,
Ja tvoje ćutim, jer u meni bije:
Ti imaš srce moje a ja tvoje.- Sir Philip Sidney 

Tobom

"U disanje si moje upevan
Ko molitva u obred. Tobom dišem.
U rukopisu mom si upisan
Izmedju svakog slova koje pišem" 

Zaštitnik

Bez reči,
Bez dodira,
Bez znaka.

Učinio si sve
Naprosto,
Bivajući onim što jesi.- Roj Kroft

Rukopis od sna

I dok te dodirima čitam
...Želim da dodam par redaka po tijelu tvome,
načinjenih mojim prstima,
da zapišem svoj cjelov na kapcima tvojim...
I da dodam tri tačkice,
Da se ne otkrijemo do kraja,
ostanemo malo nedorečeni... -Mario Vranješ

Tebi ljubavi

Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretočim
ovaj moj iskričav sjaj
koji kroz osmeh zaživi
kad ti se spomene ime...
Da ti stočim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi početke
i ne priznaje kraj...

Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemušto vreme
kad noć smenjuje dan...
Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne čežnje
i nežnosti i topline...
Da se duž zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da teče...
Da obavijem ti sve bi'
najčulnije dubine...



Da li ce stići do tebe?
Ne sumnjam više ni trena.
U meni čežnje ima
da poruši sve planine.
U meni nežnost snena
jača od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.

Samo se pitam tiho
dok niti šaraju sne:
hoće li zaista moći
da ti prenesu sve...? - Dragana Konstantinović

Da li?

Da li ću moći da te sklonim
Iz tvog lica u moje 
Da li ću moći  
Da ti podignem šator od svojih dlanova. - Vasko Popa

Brzo se sakrij u mene

"Brzo se sakrij u mene
ja ću se u tebe skriti
da ne znam ko sam ja
da ne znaš ko si ti..." - Enes Kišević

Pomešani...

Ti si naslov svih mojih misli,
moj horoskopski znak,
moj svet i veza sa svetom,
Moj si odgovor na svako pitanje,
Je l’  ti smeta što te volim?
Znam da i bez mene imaš briga preko glave,
al’ sve mislim neće biti da sam ti ja najveća.
Svake večeri sklopim misli nad paperjastim oltarom,
radoznalo osluškujući šum svojih usana
Šapatom zovem te, da me ne čuješ,
tek da reči u kosi osetiš,
pa da se dahu mom raduješ
i na njemu sa mnom poletiš.
 Šapatom ljubim ti oči, dlanove,
pazim da ti san ne pokvarim.
Ne smeš da se probudiš, rano je,
mnogo toga želim da ti podarim.
 Želim noćas da sve ti ostvarim,
da nebo zapalim,
pa nek' jutrom, rano ostarim,
zbog nas je, ne žalim. - Goran Tadić

U beskraju

U beskraju ruža tvoga vrta, žudim da vidim tvoje lice.
U ukusu slatke slasti, žudim da poljubim tvoje usne.
U sjenama strasti, žudim tvoju Ljubav. - Rumi

Nežno,nežnije...

Ispuniš mi oči, tek što ne kapneš,

Pliva mi tako pogled u tebi,

dok se talasaš u mojim očima.

 Ronim u sebe na dah, da izronim biser,
Čim trepnem, sanjam te.

Ništa mi tvoje po zakonu ne pripada,

a opet, sve tvoje je moje.

 Govorim sve nežnije,
Odakle mi više ovolika nežnost?

Tako se lako dosetim da te nežno želim,

kao da je to tek tako: ljubiš, miluješ, kao svi drugi.

Nadmašim sebe nežnijim nežnostima,

al’ me iznenada savest izgrize što nisi tu,

da, kao fil za tortu, probaš neku od nežnosti,

da kažeš: “Moglo bi biti slađe. Umeš ti to bolje”
 

Dok me ima, kliziće nežnost niz moje usne,

jer sve što izgovorim, tvoje je zauvek.

Vetar

...Ako posustaneš, samo poželi i osetićeš kako ti povetarac miluje rame. Prepoznaćeš moj dah, trom, isprekidan, umoran, bez snage da te pokrene. Biće tu tek da zagolica, izmami osmeh i  podseti da umeš da letiš....Goran Tadić

Izmedju

Izmedju tebe i mene,ništa ne može stati
a toliko toga nedostaje!
Ako srce sa tim ima veze
tudje neću,tvoje ne dam! - Goran Tadić

Šu...šu...šu...

Palma na vetru.Kiša.Različiti šumovi.
Kažu da je Šum nepravilno titranje tela.
Čuje šum palminog lišća na vetru.
Šum probija zvuk koji čuje.Melodičan.Ton,koji označavaju kao pravilno titranje tela.
A Ona?Vibracije i titraji kao eho umilnog glasa.Stalne frekvencije.
U njoj.A želi da mu opiše tu lepotu razlivenog po njoj i u njoj..
i onda samo šapat..i šu..šu..zašuška ona..a On zna...

Znaš li...

..."Znaš li da me strah da napišem koliko te volim?

U strahu su velike oči, skoro koliko i srce u ljubavi,

zato i ne pišem, jer se bojim da mi srce ne iskoči ako napišem da više od bilo čega želim da te vidim"...Goran Tadić

Stihovi vremena

Niko nikada nije video vreme,
niti je slušao njegove lagane korake,
niti je ikada osetio
njegov dah na obrazu,
sa lišća jeseni,
sa vetra kojim se lepo zaštićuje.

Ponedeljak i utorak
i brzi sutradan
postaju ono što su uvek bili.
Pitamo se ko je spreda a ko pozadi
mlad ili star.

Tako vešto drži ruku
uvek nam ostavljajući raširenu senku.
Kad podignemo oči i pogledamo,
upitamo se šta je to što lagano nestaje u lišću,
a posle se usložava pisanjem na način
da nikada ne pogodimo
da li su redovi naši ili vremena delo.- Eliseo Diego

Gde je osmeh?

Tražeći osmeh - Andjelko Zablaćanski

Hteo bih pesmu da napišem
U pesmu tebe da stavim

Ali stihovi su krhki
Za tvoj pogled
I sve bi se rime izgubile
U tvojim snenim očima

Zato – pred njima ćutim
Tražeći osmeh
U vatri što u zenicama gori
I po mojim usnama piše
Sonet o nemiru.

Volim te

Između dva uporednika dok provirujem glavu
Između dve žiške u slepoočnicama
...
Dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje uši
Između dva daleka poređenja
Volim te.
.....

Moje srce je slično kompresoru
Naklonjenu svemu što nema veze samnom
Dok pokušavam nestati u poljupcu
Volim te.
.....
Kad si sa mnom znam da si na drugom mestu
Postaću prašina ako voliš prašinu
Volim te.
....
Ja sam tvoja senka i noć je moje carstvo
Svet me izgubi, ali ti me dobi
Volim te.
Što vide slepi ne vide zaljubljeni
Ljubavnu vodu koja gori dok se kupaš
Odavno već svojim očima ne verujem
Volim te. 

Matija Bećković

Tajna oblaka

Na oblacima ljubavi,priča jezikom čula.Šapatom doziva.
Najlepšom muzikom njegovog glasa spoznaja.
Nesaznatljive su jačine njihove želje,čežnje i nežnost.Nije više sama sa svojim snovima.
U okohvatu njenog oka samo je On.Po mesečevom sjaju pluta oblacima iznad prostranstva njegovog sjaja,sve do zvezde,one najsjajnije  u njima.
Tu mu pokaže doneti dar mirisa palmi u izlasku sunca
On sa osmehom prima novooplodjene darove ljubavi.
Isprepletu prstiće nežnošću,pod kapcima, gde trepuše čuvarice otvore prolaze sjaju pogleda kroz koje poteku reči tišine i osećanja osmeha.
I tako san postaje stvarnost,nošena tajnom oblaka.

Tvoje,moje-naše

Tvoje je da postojiš, a to radiš baš onako kako želim.

Kud ću veće ljubavi od toga?

Dok....

Dok me ima, kliziće nežnost niz moje usne,
jer sve što izgovorim, tvoje je zauvek.- Goran Tadić 

Moja ljubavi

Niko drugi, ljubavi moja, neće spavati u mojim snovima.
Pođi, pođimo zajedno, preko voda vremena,
Niko osim tebe neće putovati sa mnom preko senke,
Ni sunce, ni mesec — samo ti, moja ljubavi!.- Pablo Neruda

Nepodnošljivo tumačenje

- Ah - reče miš. - Svet mi svaki dan postaje sve tešniji. Isprva je bio toliko prostran da sam se plašio, pa sam trčao dalje i bio srećan što napokon u daljini s leva i zdesna vidim zidove, ali ti dugi zidovi toliko se brzo približavaju jedan drugome da sam već u poslednjoj prostoriji... a onde u uglu stoji zamka u koju ću uleteti.
- Treba samo da promeniš smer u kojem trčiš - reče mačka i... poždere ga. - Kafka

 Pa za šta onda da se odluči? Za težinu ili lakoću? 
 To pitanje je postavio jos Parmenid u 6. veku pre Hrista. Video je čitav svet podeljen na parove suprotnosti: svetlost - tama, grubost - nežnost, toplina - hladnoća, postojanje - nepostojanje. 
Jedan pol suprotnosti bio je za njega pozitivan (svetlost, toplina, nežnost, postojanje), drugi negativan. 
Takva podela na pozitivne polove može nam izgledati sasvim jednostavna...
Sve do jednog slučaja - šta je pozitivno, težina ili lakoća? 
Parmenid je odgovorio: Lakoća je pozitivna, težina je negativna.
Je li bio u pravu ili nije? To je pitanje.
Sigurno je samo jedno: suprotnost težini - lakoća je najtajanstvenija i najmnogoznačnija od svih suprotnosti. 
Kundera je bio u pravu!A ona?.... A oni,tek sada neće razumeti ništa!Možda će ipak reč oca pojasniti,ako je i on razumeo..
Postalo je nepodnošljivo..Pa i da bude kao sa početka teksta...
Neizvesnost potapa,žestoko...

Crveni šeširić

 

Damarilo je njeno srce,kada je čula nastavak njenog sna.
U jednom snu oboje.Lepršavo.
Pokazao joj je mesta u velikom malom gradu,koje poznaje njegove korake.I velika plava reka,do koje su stigli uličicom koja je mirisala na ribarske mreže prošlosti.
Januar bez snega i na njegovom kopnu,samo različito topal od onog koji ona diše,vetrom donete svetlucavog praha,njegovog daha.
A zna da je imala crveni šeširić na glavi,pod koji je davnih dana sakrio sve njene misli,za tajanstvene priče
u njihovim noćima.
Ćutanjem su ispričali tako dugačke priče,jer je udovoljavao njenoj radoznalosti i stalnim zapitkivanjima..Osmeh u saznanju..
Ona sve to radi da bi slušajući melodiju njegovog glasa,lepše sklapala slikovnicu njihovog života...
Reč velika i mala,znak crveno bojen,nalik boji vrpce,čiji čvorić čvrsne a ne steže..dugačkih krajeva..za slobodan pokret,koraka i krila..
Za njima ostaje noć i reka.Rumen bezvremene Zore najavljuje novi dan..Snovi ostaju budni.Osluhuju samo šapate srca pod košuljom za dvoje...

On...

Čekala je sve ove godine da sretne nekoga ko će je prihvatiti onakvu kakva jeste, nekoga s čarobnjakovom snagom da otopi stenu u sunčanom zraku, ko će moći doneti sreću uprkos iskušenjima,
ko se može suočiti s njenim zmajevima u noći, ko je može promeniti u biće ,dobro,drugačije,bolje!..
Sada je sigurna da je On njen Čarobnjak,njen Osmeh njen Način voljenja.
U njemu je pronašla svoje čekanje.Zvezdana prašina,od disanja sunca.Magija utkana u vazduh.Diše.Upija toplinu,taj svetlosni znak.
Njegov osmeh,i uzdah i mudrost i osećanja ,njegova misao i njegov način njoj,njima...I ona sa tom vrpcom,pripala je njemu..
Odabrani...Izbor!...Čvorić je u njegovoj čarobnjačkoj ruci...
Niska od boja,boje od mirisa,mirisi od misli,misli od reči,reči iz osećanja..On!